Dancing_on_the_edge

O ljubavi se pevalo, pisalo i govorilo tako puno, a opet je tako malo ispevano, napisano, izreceno. Ljubav je misterija... Mozete vi tvrditi da je poznajete koliko vam je volja, sve su to prazne price, sve su to samo slutnje, nagadjanja, napipavanja u mraku. Ljubav je poput najsavrsenije snezne pahuljice. Znate, one iz crtanih filmova... Padne vam na dlan, neocekivano, bezrazlozno, a opet, toliko ih je u decembarskim danima zasto je cudno ako vam neka padne na dlan. Tako je i sa ljudima... Ima nas dosta, kao u mravinjaku, isti, a razliciti. Matematika je jasna, bezbroj kombinacija, bezbroj mogucnosti. Zasto je onda toliko tesko i iznimno retko naci srodnu dusu, naci medju ljudima i ljudima onog pravog, po tvojoj meri skrojenog od praha i pepela? Kao i kod pahuljice, potrebno je puziti ruku i cekati... Pasce makar jedna... Ohladiti dlan, a zagrejati dusu. Nemojte zatvarati dlan, toplina vase ruke ce je unistiti. istina, to ce se dogoditi pre ili kasnije. Pahulja ce nestati, samo je na vama da odlucite kada... Tako je i sa ljubavi, pre ili kasnije sve one izblede. Na nama je da oducimo da li ce to biti za zivota, danas, sutra ili na kraju puta, kada su rastanci neizbezni i kada pod naletom crnog plasta sve izbledi. Nista nije vecno, pa ni ljubav. Krhka je kao i ljudski zivot, kao i staklena cinija na stolu... Jos o ljubavi znam da moze da podigne coveka u nebesa, do paperjastih oblaka sa predivnim pogledom prazninu svemira koja se prostire u nedogled. Ali ida ga zakuca za zemlju, da mu pogled usmeri ka najcrnjim dubinama, a od srca stvori srcu. Od cega to zavisi? Kada bih to znala, posedovala bih jedno od najmocnijih saznanja u citavom univerzumu, jednu od najvecih dogmi prirode. Ali ne znam i verovatno nikada necu znati. Niko nikada nece znati... U tome je i car igre. Ljubav je poput kocke. na kraju krajeva, citav nas zivot je jedna velika kockarnica. Danas gubis, sutra osvajas premiju, a vec za koji dan si totalni bankrot. Smena dana i noci je davno razotkrivena, smena tuge i srece nikada... U ljubavi i u zivotu vazi jedinstveno pravilo-nema kajanja! U potpunosti ga je nemoguce sprovesti u delo zbog same nase prirode koja nas stalno tera da se preispitujemo, kritikujemo i cackamo po proslosti, ali treba sebi staviti do znanja da se time nista nece promeniti. Ne kaze za dzabe nas narod da se za polomljenim krcagom ne place. Mozes naleteti na savrsenu priliku... I ispustiti je... I sta onda? To je tragedija ravna Sekspiru, ali je i dar i sreca i blagoslov. Neki tu priliku nikada nisu imali... Tragali su uzalud citavog zivota ili se pak zadovoljili onim sto su dobili iako to nije to. Dakle, kada izgubis poslednju bitku, okreni se novoj, kada vidis ledja svoje prave ljubavi i cujes bat njenih koraka, pusti suzu, dozvoli srcu da ozali i onda nastavi dalje. Nebo je veceras puno pahulja... Jos je cinjenica da je mit da ljubav ne podleze volji razuma. Mozda nesvesno, kradomice, ali razum je uvek tu. Cuci u prikrajku i vreba pravu priliku da napadne i da nas suoci sa odrazom u ogledalo. Uvek vlada, nekad vise, nekad manje, cak i u ljubavi... I mogla bih ovako jos dugo, dugo... Razbacivajuci se frazama, ulepsavajuci ono sto mislim i osecam, znam i slutim. Zapravo jedina cinjenica o ljubavi je da je neopisiva... Rekoh na pocetku da su mnogi pisali o njoj, kraljici osecanja, ali da nisu rekli skoro nista. Neka posle neko kaze da ne umem da pricam prazne price :)