Nesto sasvim nezanimljivo...

Davno sam prestala da pisem dnevnik... Tesko je drzati sve u sebi, ali jos teze je otvroiti srce, iako su njegova vrata olovna, i naici na tisinu, prazninu i nistavilo papira koji bezizrazajno stoji pred vama cekajuci nastavak price... A od njega ni traga ni glasa...

Zato su ljudi bolji, dace vam mozda i glup savet, ali cete bar imati zadovoljen taj osecaj da je vas vapaj odjeknuo, a ne da se izgubio u besmislu. Imate tri vrste ljudi na ovom polju, oni koji vecno bivaju slusani, svestrani i oni koji su osudjeni na slusanje. Ja pripadam ovoj trecoj, verovatno najmanjoj grupi. Tu sam uvek da druge saslusam i ne mogu da kazem da mi je to narocito tesko (samo katkad), ali nikako ne uspevam sebe da otvorim. Zapravo, kad malo bolje razmislim, i necu da se otvorim.

Cemu sad sve ovo? Izmedju dnevnika i pustanja traceva o sebi u etar, odlucila sam se za blog. To je neka zlatna sredina, ni crno ni belo. Doduse, isprva sam mislila da se necu doticati neceg isuvise licnog, ali stanje se promenilo. Zato vam dajem poslednju sansu da prestanete da citate jer cete se u sledecim redovima suociti sa, ovaj put, ljubavnim osinjakom u mojoj glavi.

Nemojte da kazete da vas nisam blagovremeno upozorila!

E sad ide razrada-jedna epizoda moje licne spanske serije :) da ne krecem od Kulina bana, on je drug iz mog, sada vec bivseg odeljenja koji je iz susednog grada. Mi se u prvom razredu nismo ni nesto druzili jer sam ja imala (a i dan danas, hvala Bogu, imam) svoje drustvo uglavnom iz osnovne skole (nas 4 drugarice+2 povremene). I ni sama ne znam kako, mi smo poceli da pricamo (uvek u drustvu) da menjamo muziku jer smo bili jedini rokeri u odeljenju i tako to... I onda sam ja saznala skroz slucajno da mu se kao svidjam. To je bilo negde pred kraj prvog ili u drugom... ne znam jer nisam tome pridavala znacaja i mislila sam da je samo zezanje mojih drugova. Da ne duzim narocito. On je meni slao ljubavne poruke i divne jutarnje i vecernje, proste i romanticne, samo jedno recito "Dobro jutro!" ili "Lepo spavaj",a ja sam cutala ili drugarski odgovarala... Nije da mi se nije svidjao, a nije ni da jeste. jednostavno, on je bio moj drug... Nije tip decka u koga bih se zaljubila i moje srce tu jednostvano nekako ne moze da pobedi svemocni razum. Mada nije da ja imam neki tip, samo iluziju... I mi smo postali stvarno dobri prijatelji... ja sam bila ubedjena i da ga je proslo i, moram priznati, bilo mi je duboko u srcu krivo. I onda mi je on na svoj rodjendan smsom probao da kaze sve (jer je mislio da ne znam),a ja sam ga napravila pijanim i nikada o tome nismo pregovorili. I bal sa maskama se nastavio... On nije mogao da smogne hrabrosti da mi saspe istinu u lice, ili kada bi bio na domak tome ja bih ga zakucala za zemlju. Bilo je sad tu svasta nesto, necu da smaram.

Sinoc je bio moj osamnaesti rodjendan( zapravo je on tek sledeceg cetvrtka, 4., ali ja tada necu biti tu, selim se) i neka zurkica i on je bio tu naravno. Ja inace nisam nesto narocito u fazonu sminka, haljinica, frizurica i sl. ali su me uzele drugarice (one fensi koje me ipak vole :D) i transformisale (don't worry, nista fensi, ali romanticno (:). Celo vece je bio cutljiv i smrknut i isao napolje, unutra, napolje. U jednom trenutku sam izasla da ispratim neke ljude i on je izasao krenuo negde, izasao je i njegov najbolji drug i kada sam ih pitala gde ce on se naglo okrenuo i pruzio mi cvetic, onaj narandzasti, slican nevenu i onda ga povukao ja sam ga uzela i svesno napravila od toga nesto decije, prijateljsko.

I bilo je jos svasta, a nije bilo nista. Nisu to nesto posebno interesantni trenuci, ali meni na neki cudan nacin znace-kao uspomena il' vec ne znam ni ja sta.... I on je bio tuzan... I svirala je nasa pesma. Ona koju oboje najvise volimo... Pitao me je kad idem, rekla sam mu, zacutali smo i onda sam ja pocela da pricam samo da bih pricala, da unistim tisinu, a on se okrenuo i i on i ja smo znali sta to znaci.... Samo on nije i nece znati da sam ja sve shvatila i da sam bila gluva za njegovu ljubav...

To je bio kraj...

Ja idem u petak... Potrazila sam mu knjigu danas cisto da bismo pricali... Nije mi odgovorio na poruku, ni na cim, ni na sledeci cim... Mozda nema kredita, ali meni je nesto drugo u glavi, u srcu, kao slutnja... Na kraj...

Ja u njega nisam zaljubljena, u to 99.99% verujem. Mozda me je zanela cinjenica da mene neko takvom divnom ljubavlju i toliko dugo moze da voli...

I ne znam zasto mi sve ovo tako tesko pada... Ne znam zasto mucim i sebe i njega, kad znam da izmedju nas nista nikada nece biti. Mi nismo stvoreni jedno za drugo. Ovaj put ne mogu da krivim sudbinu jer znam da sam saucesnik. Mozda mi je i zato ovaj kamen na srcu....

Nemam pojma zasto sve ovo pisem kad sam sve sama birala i kad znam sta ce biti. Jednostavno mi je bilo potrebno.

Bila mi je potrebna ova suza...

09/24,2007 Posted to Ljubav

Comments (1)


Ostaje mi to sto se volimo...

O ljubavi se pevalo, pisalo i govorilo tako puno, a opet je tako malo ispevano, napisano, izreceno. Ljubav je misterija... Mozete vi tvrditi da je poznajete koliko vam je volja, sve su to prazne price, sve su to samo slutnje, nagadjanja, napipavanja u mraku. Ljubav je poput najsavrsenije snezne pahuljice. Znate, one iz crtanih filmova... Padne vam na dlan, neocekivano, bezrazlozno, a opet, toliko ih je u decembarskim danima zasto je cudno ako vam neka padne na dlan. Tako je i sa ljudima... Ima nas dosta, kao u mravinjaku, isti, a razliciti. Matematika je jasna, bezbroj kombinacija, bezbroj mogucnosti. Zasto je onda toliko tesko i iznimno retko naci srodnu dusu, naci medju ljudima i ljudima onog pravog, po tvojoj meri skrojenog od praha i pepela? Kao i kod pahuljice, potrebno je puziti ruku i cekati... Pasce makar jedna... Ohladiti dlan, a zagrejati dusu. Nemojte zatvarati dlan, toplina vase ruke ce je unistiti. istina, to ce se dogoditi pre ili kasnije. Pahulja ce nestati, samo je na vama da odlucite kada... Tako je i sa ljubavi, pre ili kasnije sve one izblede. Na nama je da oducimo da li ce to biti za zivota, danas, sutra ili na kraju puta, kada su rastanci neizbezni i kada pod naletom crnog plasta sve izbledi. Nista nije vecno, pa ni ljubav. Krhka je kao i ljudski zivot, kao i staklena cinija na stolu... Jos o ljubavi znam da moze da podigne coveka u nebesa, do paperjastih oblaka sa predivnim pogledom prazninu svemira koja se prostire u nedogled. Ali ida ga zakuca za zemlju, da mu pogled usmeri ka najcrnjim dubinama, a od srca stvori srcu. Od cega to zavisi? Kada bih to znala, posedovala bih jedno od najmocnijih saznanja u citavom univerzumu, jednu od najvecih dogmi prirode. Ali ne znam i verovatno nikada necu znati. Niko nikada nece znati... U tome je i car igre. Ljubav je poput kocke. na kraju krajeva, citav nas zivot je jedna velika kockarnica. Danas gubis, sutra osvajas premiju, a vec za koji dan si totalni bankrot. Smena dana i noci je davno razotkrivena, smena tuge i srece nikada... U ljubavi i u zivotu vazi jedinstveno pravilo-nema kajanja! U potpunosti ga je nemoguce sprovesti u delo zbog same nase prirode koja nas stalno tera da se preispitujemo, kritikujemo i cackamo po proslosti, ali treba sebi staviti do znanja da se time nista nece promeniti. Ne kaze za dzabe nas narod da se za polomljenim krcagom ne place. Mozes naleteti na savrsenu priliku... I ispustiti je... I sta onda? To je tragedija ravna Sekspiru, ali je i dar i sreca i blagoslov. Neki tu priliku nikada nisu imali... Tragali su uzalud citavog zivota ili se pak zadovoljili onim sto su dobili iako to nije to. Dakle, kada izgubis poslednju bitku, okreni se novoj, kada vidis ledja svoje prave ljubavi i cujes bat njenih koraka, pusti suzu, dozvoli srcu da ozali i onda nastavi dalje. Nebo je veceras puno pahulja... Jos je cinjenica da je mit da ljubav ne podleze volji razuma. Mozda nesvesno, kradomice, ali razum je uvek tu. Cuci u prikrajku i vreba pravu priliku da napadne i da nas suoci sa odrazom u ogledalo. Uvek vlada, nekad vise, nekad manje, cak i u ljubavi... I mogla bih ovako jos dugo, dugo... Razbacivajuci se frazama, ulepsavajuci ono sto mislim i osecam, znam i slutim. Zapravo jedina cinjenica o ljubavi je da je neopisiva... Rekoh na pocetku da su mnogi pisali o njoj, kraljici osecanja, ali da nisu rekli skoro nista. Neka posle neko kaze da ne umem da pricam prazne price :)

09/18,2007 Posted to Ljubav

Comments (3)